Hoegaarden pšenično pivo (Hoegaarden Wit Blanche)

Stanovnici belgijske varošice Hoegaarden pivarstvom se bave od 1318. godine. Znači mnogo pre nego što je srpska vojska krenula u kobni Kosovski boj.  I to ne samo u smislu da ga piju, već pivo i svojeručno prave.  Vredno poštovanja!

Sredinom XV veka u njihovo mesto dolaze kaluđeri i počinju da zakuvavaju ejlove. To poprima obrise epidemije, pa je tako pedantni hroničar krajem XVIII veka u Hoegaardenu uspeo da prebroji čak 35 pivare. U mestu da dve hiljade duša! Ali ljudi ne bi bili to što jesu, čak i kada su Belgijanci, da ne mogu da unište sve što predhodno naprave. Godine 1957. zakatančena je i poslednja pivara. Da ironija bude veća, prva koja je obnovljena, obnovljena je kapitalom lokalnog mlekara Pjera Selsa. Ali i njega ne prati srećna zvezda. Pivara nestaje u požaru 1985. godine. Ruku spasa pruža mu pivski koncern Interbrew. No, mlekar je izgleda ispao naivan. Mislio je da nastavi sa svojim orginalnim receptom i sa od njih pozajmljenim novcem. Ali novac vrti tamo gde burgija ne može, pa pivski moćnici zahtevaju od njega da svoj proizvod prilagodi ukusu potrošača. On im u znak protesta pivaru prodaje i pali za Ameriku, gde nastavlja po starom. U međuvremenu pivaru u Hoegaardenu kupuje Miller Brewing sa namerom da je zatvori. No digla se tada kuka i motika Hoegaardena.

Ovaj uvod sam napravio u svrhu toga, da kada nabavite pšenično pivo iz Hoegaardena, da ga ne ispijate mehanički. Prvo teoriske osnove, a onda praktičan rad! Ovo pivo rođeno je davne 1445. godine, lagano je, nefiltrirano, sa 4,9 % alkohola, bogate arome, jedinstvene kombinacije ukusa pomoradžine kore i korijandera. Treba dodati da je ovo pivo „bottle conditioned“, to jest da fermentiše u boci. Cena,  po kojoj se ovo solidno belgisko pivo može pronaći po beogradskim dućanima je takođe prihvatljiva,  pogotovu što je ono odličan izbor za tropske letnje dane. Možete da venčati sa belom ribom, piletinom i piti uz zelenu salatu. Prijatno!