U okviru Dana Vajfesta u Pančevu
u petak 12. i subotu 13. juna sa početkom u 16 časova u ulici Nikole Tesle
održan je Sajam pivara i starih zanata. Pančevo je filmski studio na otvorenom;
ovde su snimljeni „Skupljači perja“, „Kad budem mrtav i beo“, „Balkan ekspres“,
„Maratonci trče počasni krug“, „Ko to
tamo peva“, „Šešir profesora Vujića“, „Mama
Lučija“, „Koriolan“... Mi smo danas tu da glumimo u jednom sasvim posebnom
pivskom filmu.
Najavljeno je više, ali sledeće
pivare su se pojavile: Waifert (Pančevo), Georg W (Pančevo), The Black Turtle (Beograd), Krugher
i Brent (Ritiševo), Medved (Valjevo) i Vivo pivo (Jagodini). Gastronomska ponuda je
bila adekvatna: domaći pekarski proizvodi, kobasice na roštilju, delikatesi sa
Slaninijade, kokice, štrudla...
Istorija pivovarstva u Pančevu,
datira od trenutaka kada je Austrija 1716. godine od Turaka preuzela upravu nad
Banatom. 12. januara 1722. godine, Abraham Kepiš iz Požuna dobio je, na osnovu
ugovora sa Zemaljskom administracijom u Temišvaru licencu da otvori pivaru u
Pančevu. Radionica za proizvodnju piva
bila je spremna da počne sa radom već 22. maja iste godine, a to što je
tadašnji pojam pivara odgovarao dvema prostorijama u kojima se pivo kuvalo u
buradima, ne utiče na činjenicu da se ova godina smatra godinom osnivanja
preteče prvog industrijskog objekta u ovom delu sveta, do sada pogrešno
nazivanom Balkan. Zakupci pivare su se smenjivali sve dok Sebastijan Kracajzen
nije otkupio pivaru 1781. godine čime je ona postala privatno vlasništvo.
Menjali su se i vlasnici sve do 1847. godine kada Ignac Hauzer prodaje pivaru
Ignatu Vajfertu.
Narednih sto godina (i neku
više), koliko je pivara ostala u vlasništvu Vajfertovih bile su, sudeći po
dostupnim izvorima, zlatan vek ove fabrike - preduzeće je neprestano raslo,
razvijalo se, modernizovalo, osavremenjavalo, kvalitet piva se poboljšavao,
prodajna mreža širila, što je značilo da je posao napredovao, pa je i profitna
stopa skakala. Tokom 1865. godine Vajfertovi iznajmljuju postojeću pivaru u
Beogradu, kako bi i tamo pokrenuli proizvodnju i izbegli troškove transporta i
carine prilikom dovoženja pančevačkog piva za Beograd.
No, Pančevačka pivara nije imala
samo privredni značaj - u sali su veoma često pančevačka humanitarna, ženska i
umetnička društva, kao i druge organizacije, održavala dobrotvorne priredbe,
sela, koncerte, pozorišne predstave i druge skupove, pa je Pivara imala i
značajnu ulogu u međuratnom kulturnom životu ove varoši, kao jedno od
najpopularnijih okupljališta Pančevaca. Nešto kao danas tržni centar Aviv Park.
Nakon Ignatove smrti brigu o
preduzeću preuzimaju naslednici, međi kojima i veliki dobrotvor, guverner
Narodne banke Kneževine Srbije i Kraljevine SHS, industrijalac i pionir
modernog rudarstva u Srbiji, veliki majstor masonske lože
"Jugoslavija", vrlo imućan i veoma ugledan čovek, Đorđe Vajfert. Rodio
se u kući koja se nalazi u okviru kompleksa Stare pančevačke pivare, u današnjoj
ulici Nikole Tesle, 15. jula 1850. godine. Kao mlad boravio u Vajenštefanu u
Bavarskoj, i u najstarijoj pivari na svetu krao znanje. Godine 1872 završava tamo
Veliku pivsku školu i vraća se da bi ocu, u Beogradu, na Topčiderskom brdu,
pomogao u gradnji nove pivare. Ta parna pivara zvala se "Smutekovac" i nalazila kod
Mostarske petlje i ona je sve do 1914.
godine bila najveća i najmodernija u ovom delu Evrope.
Posle II svetskog rata Pančevačka
pivara je nacionalizovana, no pivo se u njoj proizvodi sve do 1977. godine.
Status kulturnog dobra dobija 1991. godine. Pančevačka pivara strada u požaru 2005.
godine. Danas se u prostru Stare pančevčke pivare nalazi Muzej pivarstva Đorđe Vajfert
: www.muzejpivarstvadjordjevajfert.com
Jan Nepomuk, češki svetitelj i zaštitnika svih gradova na vodi, opet na
zgradi Vajfertove pivare), gde je postavljen davne 1813.god.
I tako uz pivo dočekasmo i 21 čas,
kada je na Trgu Đorđa Vajferta nastupio Belgrade
Dixieland Orchestra. Ali moćna eskadrila
komarica naterala nas je na panični beg do kola i nazad u Beograd.
Нема коментара:
Постави коментар