STALKER DOUBLE IPA IZ RAZBIBRIGE-UHODA KOJU ĆETE PRIŽELJKIVATI

 

 

Jedno snažno kraft pivo iz novosadističke pivare za zimske dane sa 7.7% alkohola. Ovo pivo intenzivnog ukusa (malina, bosiljak i tamjanika), egzotično i puno, nezaboravno pivo od prvog njuškanja do poslednjeg gutljaja, prijatne gorčine (77 IBU). 

Tamno pivo duboke rubin boje sa kremastom belom penom. Stalker je zasićen američkim hmeljem poput citra-i i centennial-u, koji daju prototipske IPA ukuse svetlog citrusa i pomorandžinog cveta, uz nemačkog uljeza polaris.

Budvar tamni lager (Budvar Tmavy Lezák)

Tamni lager koji upotpunjuje tradicionalnu ponudu Budveiser Budvara od 2004. Proizveden je na isti način kao i originalni lager uz upotrebu hmelja Žatec, moravskog slada, vode iz 300 metara dubokih arteroskih bunara i tri vrste ječmenog slada posebne boje: minhenski, karamelni i prženi. 

Karakteriše ga značajna tamna boja i glavu bež boje. Miris prženi slad. Početni ukus je i dalje pomalo blag, u ustima postaje blago lepljivoi sladak bez očekivane gorčine, malo previše ravan.

Kabinet Kolaboracija 02

Kabinet Kolaboracija 02 je barikirano pivo s Kosmaja, iz Kabinet kraft pivare.Hrastova burad u kojima je 7 godina odležala nagrađena rakija Arkanj, kalvados rakija (jabuka, Remark) manastira Kovilj, su korišćena za šestomesečno odležavanje piva u koje je dodat ručno pravljen karamel.

Ovaj jedinstveni staut je među 50 najboljih na svetu već četiri godine. Njegov ukus je intenzivno hipnotičan i poziva na deljenje i dugo uživanje.

No danas uživam u novoj normalnosti koji bi mnogi {pa i ja) nazvali sebičluk. Popiću ga sam, toliko je dobar.

Lepljivo zavodljiv, dimast ali.sa suštinom, snažan na prvi gutljaj. rezi na rafirisani šmek svog prethodnika u buretu, koji uspešno dovodi u ravnotežu slast karamela.

Napomena: pivo koje će, svakako, dopasti i rakijašima. Posle konzumiranja ovog piva, kojе će pobuditi dobrog duha iz malene boce, možete osetiti udar toplote, crvenilo obraza i iznenadnu egzaltiranost. Ne pomišljajte na onaj virus. U pitanju je virus veselja, tako preko nam potreban. Živeli

Hmelj kosmopolitski: Centennial (SAD), Magnum (Nemačka) i Saaz (Češka Republika).

Ekstrakt: 21,0%

Alkohol: 10,0%

Gorčina: 40 IBU

Boja: 110 EBC

Azijski svilenkasti zmaj holanska ambalaža

Dok pijem azijsko pivo „Tiger" s prijatnom gorčinom na nepcu, ali ne i u mislima konstatujerm da je i "Azijsko pacifičke pivara" (APB) završila u raljama holandske pivske ajkule "Hajnikena". Rodilo se početkom prošlog veka, ali je vrlo poletno čičište. Ovo pivo je osvojio više od 40 međunarodnih priznanja. Proizvodi se u 11, a prodaje u preko 75 zemalja širom sveta.

Tiger je malezijsko Pale Lager pivo svežeg ukusa i blagog aftertejsta. Ohlađen i vlažan, ima svilenkastu tekstura koja se lepo mečuje sa začinjenim jelima Tajlanda i Malezije. Kvalitetan slad, boja meda dovoljno svetlo da vas razveseli.

Srpske manifestacije poput Beerfesta od države zatražile podršku i jasan plan otvaranja ove ugašene privredne grane

Pismo prenosimo u celosti

Obraćamo se domaćoj javnosti kao predstavnici manifestacione privrede koja obuhvata festivale, sajmove, kongrese, koncertne promotere, iznajmljivače opreme, tiketing kompanije i druge privredne subjekte koji srpskoj privredi godišnje doprinose sa preko 200 miliona evra, a generišu preko 10.000 stalnih i više desetina hiljada honorarnih poslova. Poslova koji su sada na ivici, jer je kriza izazvana korona virusom najteže pogodila manifestacioni sektor imajući u vidu da su događaji prvi koji su ugašeni uz pad prihoda od 100 odsto. Ova privredna grana od značaja za celokupno društvo je pred totalnim gašenjem i potpuno je neizvesno da li će i kada biti obnovljena imajući u vidu da u ovom trenutku ne postoji procena kada bi manifestacije i u kom obliku mogle ponovo početi sa radom.

Nama je zdravlje i bezbednost naših posetilaca i zaposlenih na prvom mestu. Jasno nam je da se neke od naših manifestacija nisu mogle održati ovog proleća, kao i da verovatno nećemo biti u prilici da ni tokom ovog leta održimo manifestacije u uobičajenom formatu na koji su posetioci navikli. Međutim, kao što je to slučaj sa ugostiteljskim objektima, teretanama i drugim uslužnim delatinostima, potrebno je da se što hitnije donesu odgovarajuće mere kako bi tačno znali koja su to pravila i formati kojima treba da se prilagodimo. Smatramo da nije logično da svakodnevno imamo stotine hiljada ljudi u ugostiteljskim objektima, a da nije moguće napraviti koncert na otvorenom za nekoliko stotina ljudi i to na prostorima koji inače primaju hiljade, iako je to dozvoljeno u zemljama koje su daleko više pogođene virusom. Tako će na primer u Italiji i Španiji u junu biti dozvoljeni događaji od gotovo hiljadu ljudi, dok Irski plan otvaranja predviđa i festivale do 5.000 ljudi već na leto, sa mogućim povećanjem kapaciteta do kraja avgusta ili čak i ranije ako zdravstvena situacija nastavi da se ubrzano popravlja. I druge evropske zemlje, uključujući i zemlje regiona, ubrzano donose odluke kojima dozvoljavaju otvaranje granica i održavanje prvih manifestacija.

Takođe, potrebno je doneti posebne ekonomske mere podrške po uzoru na vodeće evropske i svetske zemlje, koje su u svojim programima ekonomskog oporavka akcenat stavili na najugroženije privredne grane, a to su upravo turizam i manifestacije. Tek tada se ekonomske mere mogu nazvati uspešnim, jer nije logično da u okviru ovih mera sve grane privrede dobiju istu podršku, imajući u vidu da se pad prihoda znatno razlikuje. Tako na primer, manifestaciona privreda koja je potpuno ugašena ima pad prihoda od 100 odsto, turizam približno toliko, dok većina drugih grana privrede ima ili blagi pad od 10-20 odsto (kao što je prehrambrena industrija), ili čak strelovit rast, kao u slučaju farmaceutske industrije. Stoga smatramo da je neophodno da se i u Srbiji donesu posebne sektorske mere za turizam i manifestacije, kao što je to i bilo najavljeno.

U tome mogu da pomognu primeri velikog broja evropskih država koje su preduzele konkretne mere kako bi pomogle sektoru kulture i kreativnih industrija. Najbolji primer je Nemačka koja je za pomoć kreativne i kulturne industrije namenila fond od 50 milijardi evra, u vidu grantova za mala preduzeća, samozaposlene i za  pokrivanje stalnih troškova. Osim toga, u ovoj državi je predviđen i paket bespovratne pomoći u iznosu od 10 milijardi evra za samozaposlene u ovim sektorima u periodu od šest meseci. Italija, kao zemlja koja je među rekorderima broja žrtava koronavirusa je za manifestacije muzičku i filmsku industriju namenila 130 miliona evra pomoći. Organizacije i umetnici u Švajcarskoj imaju pravo na bespovratna sredstva za pokrivanje gubitaka nastalih otkazivanjem ili odlaganjem događaja, a Francuskoj je za pomoć industriji manifestacija namenjen paket podrške u iznosu od 22 miliona evra. Čak su i vlade manjih zemalja odlučne da spreče propast bilo kojeg dela svoje ekonomije, pa je tako estonska vlada najavila pomoć od tri miliona evraotkazanim manifestacijama. Slične mere biće objavljene ove nedelje u Mađarskoj, Belgiji, Austriji, Češkoj, ali i nizu zemalja u našem direktnom okruženju.

Manifestacije su značajno pomogle razvoj turizma u Srbiji i predstavljaju veliku šansu za što brži oporavak ove značajne privredne grane, pogotovo imajući u vidu da stručnjaci predviđaju da su nove generacije prve koje će se odvažiti na putovanja, te da će države koje to prepoznaju brže obnoviti turizam od drugih. Manifestacije mogu da budu ključni faktor kako bi koncept Leta u Srbiji za mlade postao atraktivna opcija. Potencijal razvoja manifestacione i turističke privrede je ogroman i ove privredne grane mogu da budu jedan od motora razvoja ekonomije naše zemlje u budućnosti. Tradicija sajmova, kongresa i najvećih svetskih festivala, bogata je i čini nas ponosnim koliko i naši sportisti, naučnici, poljoprivrednici i preduzetnici. Želimo oporavak celog društva posle pandemije, kao što želimo i da celo naše društvo prepozna srpske manifestacije, onako kako nas po njima i ceo svet priznaje kao sjajnu turističku destinaciju, a narod kao slobodan i pun duha. 

Pismo potpisuju: 

Apgrade

Arsenal

Belgrade Beer Fest
Belgrade Fashion Week
Beogradski festival igre

Beogradski sajam

BitefArtCafe

Blender

Central Dance Event

Charm Music
Gigs Tix

DD Ticketing

Drugstore

EXIT

Glitch Records

Guitar Art Festival

Kamarad produkcija

KC Grad
Klub 20/44

Long Play

Lovefest

Mikser

Music Star

Musicology

Nisville
No Sleep Festival

Odličan hrčak
Positive Music

Rock Svirke

RTV Sunce

Scena ASM

Serbia Fashion Week

Smile production

Star Produkcija

Studio – centar za kulturnu edukaciju

Sunčana reka

Ticket Vision

Vinski maraton Palić

Dogma pivo

Piše: Ivan Kruljac Foto: Ivan Kruljac

Izraz dogma u sebi sadrži religijske i filozofske sintagme i u ljudima budi samo promišljanje o njoj izazivajuću neku vrstu upitanosti jer zahteva pobuđenost vere i svest o trenutku stvarnosti.

Pivara Dogma je deo scene koja je za kratko vreme eruptirala inspiraisana zanatskim pristupom pivu nastalim u Americi.  Od ideje 2015 do prvih piva imena Svetionik i Hoptopod nije dugo prošlo i prvo nas je obasjalo, a potom svojim hmeljnim pipcima obuhvatilo i mene lično ne pušta. 

 

Pivski rečnik je originalan i živ kao i piva koja u Dogmi nastaju. Voda, slad, kvasac i hmelj osnovni su sastojci za kuvanje pivskog zlata, koje se kod njih pravi od najboljih sastojaka. Imali su oko 10 kolaboracija sa drugim pivnicama i koriste oko 10 različitih hmeljeva.

Dizajn koji prati pivaru je u mojim očima divni kaleidoskop a imena piva su jasne asocijacije poput najnovijeg Hope ili Nada kroz koje su i društveno angažovani. U nadi da će svetionik još dugo osvetljavati Dogminu plovidbu prepuštam se uživanju u nektaru koji su  oni stvorili.