La Trappe piva u Srbiji

Ime  La Trappe  dolazi od istoimene opatije Notre-Dame de la Grande Trappe u selu Soligny-la-Trappe (La Trappe) u Normandiji. Odavde potiče i red monaha trapist. 

Samo deset pivara na svetu imaju pravo da svoje proizvode nazovu imenom “Trapist pivo”. Od ovog broja, samo četiri pivare se ne nalaze u Belgiji, a De Koningshoeven pivara je jedna od njih. La Trappe predstavlja najstarije holandsko Trapist pivo, a ujedno i trapist koji se proizvodi u najvećim količinama od svih svetskih piva ove vrste. Pivara ima sopstveni izvor vode, a fermentacija se, poput onih kod penušavih vina, nastavlja i u samoj boci posle flaširanja.

Karakteristično za svako Trappist pivo je da pivara mora da bude u okviru manastira, a drugi uslov je da proces proizvodnje nadgleda monah. I na kraju, ali ne i beznačajno, deo prihoda mora da ode u humanitarne svrhe.

La Trappe Tripel ---boja tamno narandžasta, pena bela, postojana i gusta. Arome su jasno raspoznatljive pa uz voćne arome (miris breskve i  šljive na ukusu)  ima i korijandera, karamele... 

Tela i gorčine taman kol’ko treba, hrskavo, karbonizacija umerena, sa nešto izraženijim sadržajem alkohola (8% ).  

Ipak, u odnosu na sledeće pivo iz ove pivare gubi trku, pogotovu na odnosu cenu/kvalitet. Jedino pobeđuje pri vrelom, letnjem danu ili za one koje je ovo drugo pivo možda previše robusno.

La Trappe Quadrupel  je najžešći Ale (Belgian Dark Strong Ale) koji dolazi iz ove pivare. Snažne narandžaste boje, bistro, intezivno i moćnog ukusa, bogato i fino izbalansirano. Kremast, malt slatko, blago proprženo, prijatno gorko sa slatkom završnicom. Sa impozatnih 10 % alkohola koji mogu da prevare i najopreznije.

Izgleda da su monasi ovo pivo poturali kaluđerima, kako bi testirali njihovu čednost!

Usta su puna puterastog krema, aroma banana, smokava, urmi, vanile, badema, suvog grožđa, smeđeg šećera. Banana me vraća u detinjstvo kada sam u Rjeci kupio majicu, koja je širila miris banane kada se protrlja. Slatka sećanja.

Za vanilu ima da zahvali odležavanju u barik buradima. Punog tela, stabilne, raskošne, višeslone, karamelaste pene. Komleksne završnice koja zadržava voćnost.

.

Preporučujem konzumiranje uz bademe i sir, uz lagano pripremljena crvena mesa, piletinu i slatkovodnu ribu, sa kremastim puterastim prelivima, uz bareno povrće, posebno preporučujem šparglu.  

A ako za desert imate voćnu tortu, kojojm dominiraju banane, ostavite par gutljaja. Vratiće vam se sa kamatom!

A za pušače, uz ovo pivo cigara sa ukusom vanile. Ko preživi pričaće!

Svet piva u "Štabu"

Od  petka (19. jun) do nedelje (21 jun) u Galeriji Štab održan je Regionalni festival zanatskog piva. Prestavile su se kraft pivare iz Bugarske, Hrvatske, Slovenije i naravno Srbije.

 Organizovana su i predavanje.

 
Kvalitet piva je dosta oscilovao od izlagača do izlagača, a često cena nije bila u skladu sa kvalitetom. A onda ako uzmete pivo koje vam se ne dopada ostane ili da ga na silu popijete ili prospete.

Sve to ukazuje da je pivska scena, za razliku od vinske, još u začetku i da tek treba da se razvija.

No, prvi korak je urađeen, pa da vidimo.

Zanimljivosti o pivu

 

Postoji legenda koja govori i o tome kako su ljudi otkrili pivo. Naime, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru. I mnogima posle njega.  Stoga čudi što u pekarama valjaju jogurt, a ne i pivo??

Sledeća priča dovodi u sumnju prvu - pivo je jedno od najstarijih pića i priprema se najverovatnije još od ranog Neolita (ranog kamenog doba) iliti od 9500 godina pre nove ere. Pekare u neolitu? 

Najstariji pisani zapis o proizvodnji piva star je oko 5.000 godina, a napisan je na kamenoj ploči u obliku pesme. Najstarija slika koja prikazuje ljude kako piju pivo potiče baš iz Egipta, 3.400 godina p. n. e. Nije selfi!  Najstarija reklama za pivo ima velike sličnosti s današnjim. Iako je nastala 4000 godina pre nove ere, prikazuje ženu velikih grudi koja drži dva pehara i tvrdi: “Pijte Ebla pivo – pivo sa srcem lava”.

Ovo piće, za koje mnogi tvrde da je zapravo jelo, koristilo se već u praistorijskom razdoblju. Proizvodili su ga i Kelti, Germani, Sloveni i Skiti. Tada se pravilo iz ječma, pšenice, zobi i heljde, a mnogi stari narodi su dodavali i začine: mirođiju i med. Današnji glavni sastojak hmelj počeo je da se koristi tek u 13. veku. Pivopijska središta u starom veku bila su u Jermeniji, Mesopotamiji i Egiptu. Iz tih područja pivo su posle preuzeli Grci i Rimljani.

Drevni Vavilonci su toliko ozbiljno shvatali pravljenje piva da su svakog ko napravi lošu turu piva udavili u njoj za kaznu.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu – Hamurabijevom zakoniku. Hamurabi, vavilonski kralj (1729 – 1686. p. n. e.) kaže: “Pivo ne sme da sadrži previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni”.  Mudar je bio taj vavilonskio kralj ili se opekao.

U antičkom Egiptu postojao zakon koji je muškarcima branio prozivodnju i prodaju piva.

Ako su i drevni Egipćani izgradili piramide pod uticajem alkohola. Prema Patriku MekGovernu, arheologu sa Univerziteta u Pensilvaniji, radnici u Gizi su dobijali na dan oko četiri litre piva. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dve do tri litre. Odatle fama da fizikalci piju pivo!

Stari Vikinzi su verovali da u njihovom raju zvanom Valhala postoji koza čija vimena nikada ne presuše sa pivom. Baš us voleli da veruju u bajke!

Devojčice od 8 do 10 godina za vreme starih Inka žvakale su kukuruz i pljuvale ga u velike kotlove pune tople vode, od čega bi nakon par nedelja nastalo pivo.

Prvi profesionalni pivari su bile žene koje su zvali pivarkama. Žene su morale biti veoma lepe kako bi mogle da postanu pivarke.

Najstarija pivara je “Bayerische Staatsbraueire Weihenstephan” kraj Minhena, osnovana 1040. godine.

Amsterdam plaća alkoholičarima u pivu. Za čišćenje ulica, lokalni alkoholičari dobijaju platu od 10 evra, pola paketa duvana za motanje i 5 piva od strane organizacije koju finansira vlada. Nije loše biti alkoholičar u Amsu!

Stiven Petrosino iz Nju Kamberlenda u Pensilvaniji je popio jedan litar piva za zaprepašćujućih 1,3 sekunda 1977. godine i tako je postao svetski šampion u ispijanju piva prema Ginisovoj knjizi rekorda.

Godine 1814. oko 1,5 miliona litara piva je poplavilo nekoliko ulica Londona pošto je veliko korito u parohiji Sv. Džajlsa puklo.  Pivska poplava, šta mislite?

Danas postoji oko 400 vrsta piva na svetu. Belgija je zemlja sa najvećim brojem pojedinih brendova piva.

 Najjače pivo na svetu je „Brewmeister´s Snake Venom" (u prevodu Pivarev Zmijski otrov). Dok sva „normalna“ piva imaju oko 5% alkohola, ovaj škotski ubica ima gorućih 67,5% alkohola u svom sadržaju. ’Ajmo na jedno pivo, u ovom slučaju ima sasvim novo značenje!

Najskuplje pivo na svetu je belgijsko pivo "Vielle Bon Secours“. Jedna boca piva košta oko 850 evra,  a prodaje se samo u Birdromeu u Londonu.

Najstarije i nepokvareno pivo na svetu je nađeno 2010. godine u olupini sa početka 19.  veka koja je otkrivena u blizini Finske. Pivo je bilo u flašama i sačuvala ga je hladnoća morskih dubina, a ukus mu je bio veoma ostareo (što ne iznenađuje), uz malo nota paleži i kiselog ukusa koji zaostaje na nepcu.

Istraživači sa Univerziteta u Stenfordu su utvrdili da se mehurići u pivu kreću u krugu koji prkosi samoj gravitaciji. Oni se kreću prema gore duž linije samog centra gde je sila trenja čaše najmanje izražena, a put dole idu duž spoljašnjih delova tečnosti onda kada na vrhu postane „prenaseljeno“. Eto i Njutnu bi bilo bolje da se nije baktao sa jabukama..

Reklamama za pivo u SAD-u nije dozvoljeno da prikazuju ljude koji zapravo i piju pivo. Reč je o zakonu koji im to zabranjuje i on kaže da se na televiziji ne sme prikazivati konzumiranje alkoholnih pića.  Licemerni su ti Amoerikanci“

Učenje o pivu i njegovom pravljenju ima i zvaničan naučni naziv – zitologija. Naziv je izveden iz grčkih reči „zito“ (pivo) i „logos“ (učiti, proučavati).

Zemlja u kojoj se pije najviše piva je Republika Češka. Uz neverovatno konzumiranje od oko 150 litara piva po glavi stanovnika u godinu dana, Česi su daleko ispred bilo kakve svetske konkurencije.

Eksperimenti sa pivom su mnogo i raznoliki. Džon Lubok, engleski biolog iz 18. veka, je proučavao ponašanje mrava opijenih pivom. Ne znam da li su i posle piva bili vredni!

Cenosilikofobija je strah od prazne pivske čaše. Zaista užasavajuća fobija!

Najveći festival piva na svetu je Oktoberfest. Održava se svake godine u Minhenu u Nemačkoj i reč je o 16 dana zabave koji počinju krajem septembra i završavaju se prvog vikenda oktobra, a tokom njih festival poseti preko 6 miliona ljudi sa svih strana sveta.

U bilo koje doba 0,7% svetske populacije je pijano. Što znači da je u ovom trenutku pijano oko 50 miliona ljudi. Pivo je očigledno veoma značajan faktor u ovoj situaciji.

Penasta glava piva je njegov veoma bitan deo. Formira se usled kompleksne reakcije ugljen-dioksida i može Vam reći veoma mnogo o kvalitetu piva. Ukoliko glava nedostaje to može značiti da je Vaše pivo prosečnog i dosadnog ukusa.

Pivo i marihuana imaju više zajedničkog nego što to možda mislite. Hmelj piva pripada istoj porodici biljaka cvetnica kojoj pripada i marihuana.

Pivo jača kosti. Bogato je silicijumom koji povećava deponovanje kalcijuma i minerala u koštanom tkivu.  Pivo sadrži sve minerale koji su nam potrebni za preživljavanje. U srednjem veku čak su i deca pila pivo kako bi preživela glad. Studija objavljena u čaopisu “New England Journal of Medicine” otkrila da je umerene količine piva podižu dobar (HDL) holesterol, snižavaju rizik od srčanih bolesti i poboljšavaju funkcionisanje mozga. Znači pivo je lek!

Mnoge poznate ličnosti su se i same bavile proizvodnjom piva, poput američkog predsednika Džordža Vašingtona koji je imao svoju malu pivaru u blizine Maunt Vernona.

 “Pivo je dokaz da nas Bog voli”, izjavio je Bendžamin Frenklin.

Prvi pijani vozač zabeležen je još u staroegipatskoj mitologiji. Legenda govori o kočijašu koji je pijan pregazio sluškinju boginje Hator pa je nakon toga bio prikovan za vrata pivare gde se opio. Njegovo telo je tamo ostavljeno dok ga nisu dovršili lešinari.

Plug, točak i navodnjavanje navodno su izumljeni su kako bi porasla proizvodnja piva.

Isto tako, vavilonske žene mogle su da bidu utopljene ako bi poslužile loše pivo.

Prve limenke proizvedene su 1935. godine a izrađivale su ih pivare kao “pivo za poneti”.

Zabluda je da je crno pivo obavezno jače od svetlog – boja piva nema nikakve veze sa količinom alkohola već isključivo sa načinom vrenja slada.

Takođe, netačno je da su boljeg ukusa piva iz zelenih flaša – naprotiv, tamnije staklo bolje štiti pivo od svetlog.

U 19. veku dojilje su morale dnevno da popiju barem sedam krigli piva jer se smatralo kako je dobro za mleko. 

Maksimalna preporučena količina za pivopije je tri čaše za muškarce a dve za žene

Kratka istorija piva u svetu i kod Srba

Prvi zapisi o postojanju prva pronađeni su na vavilonskim tablicama iz 4300 g.p.n.e. Vavilonci su proizvodili dvadeset vrsta piva i to u ogromnim količinama. Ovo piće je zauzimalo značajno mesto i u kulturama kao što su egipatska, asirska, kineska i kultura Inka. Nekada su ga smatrali toliko vrednim da su ga koristili umesto novčane nadoknade za rad. Stoga i ne čudi što posle teškog i napornog rada posežemo za hladnom bocom punom piva. Tražimo nagradu!

U Egiptu su ga pili iz zlatnih pehara, a majke su ga nosile deci za užinu. Ako bi Egipćanin ponudio devojci gutljaj piva, a ona prihvatila, to bi značilo da su se verili.  Stoga pazite koga i kad vodite na pivo!

Veliku primenu  pivo je imalo i u medicini. Pronađeni su recepti u kojima egipatski lekari preporučuju pivo svojim pacijentima. Ovaj napitak zaista sadrži hranjljive sastojke kao što su: B vitamin, magnezijum, selen, biotin, fosfor i kalijum. Međutim, za zdravlje je dobra isključivo umerena konzumacija alkoholnih pića, tako da se to odnosi i na pivo. Hranljivi sastojci potiču od pivskog kvasca, tako da bi bilo dobro piti bezalkoholno pivo, za koje se smatra da ima antikancerogena svojstva. Hleb i pivo su vekovima bili osnova svakodnevne ishrane. Neki kažu da je dobro i za kosu. Posle dugogodišnjih eksperimentata, ipak vam preporučujem da pivo popijete!

Pivo su u Evropu doneli rimski legionari i to 55 g.p.n.e. Do početka srednjeg veka, su ga pravile žene, jer se smatralo hranom i pićem za svetkovine. Dok su ga u srednjevekovnom periodu proizvodili u manastirima. U Nemačkoj, Engleskoj i Austriji je započeta komercijalna proizvodnja u trinaestom veku. Veruje se da je najstarija pivara nastala u Nemačkoj 1040. godine, mada Česi tvrde da je njihova pivara još starija. Prva pivara na našim prostorima je počela sa radom u Pančevu 1722.

Pivo u srednjovekovnoj Srbiji

Pivo i pivarstvo imaju dugu tradiciju u Srba i sam proces pravljenja piva bio je poznat još u doba vladavine dinastije Nemanjića o čemu svedoče jedno sačuvano pismo kralja Vladislava, Svetosavska hrisovulja, Dečanska povelja. Termini koji se u njima upotrebljavaju ukazuju da je bilo poznato dobijanje slada iz žita i ohmeljavanje, što daje potvrdu da se pivo trošilo na dvoru, manastirima i 

privatnim posedima.

 

Rađanje moderne pivske Srbije

Nakon Austro-turskog rata 1716-1718. godine, Beograd i okolina podpadaju pod austrijsku upravu, što je dovelo do planskog naseljavanja Nemaca. Nekolcina  njih su bili pivarski majstori, koji ubrzo otvaraju zanatske radionice u kojima se pivo proizvodilo  ručnim, manuelnim radom. Tokom sledećih godina pivo se trošilo među stanovniš-tvom, u austrijskoj vojsci, ali i na dvoru beogradskog mitropolita.

Počeci ozbiljnije proizvodnje piva u Beogradu vezuju se za mlinarskog stručnjaka Jovana Vajnhapala iz Sremske Mitrovice, koji je 1839. godine  otvorio malu radionicu za varenje piva na Zapadnom Vračaru. Kapacitet ove pivare je bio mali, a ceo postupak proizvodnje zasnovan na ručnom radu. Sledeće 1840. godine u beogradskom predgrađu Sava-mahala otvorena je nova ''Velika ili Kneževa pivara'', koja je nomninalno bila u vlasništvu kneginje Ljubice Obrenović. Beogradski mehandžija Filip Đorđević oko 1850. godine otvara novu pivaru na uglu Cetinske i Skadarske ulice. Proizvodnja u Đorđevićevoj pivari bila je takođe ručna, a zbog malog kapaciteta  prozvana je ''Malom pivarom''. Ona će 1871. godine ući u sastav novoformiranog ’’Prvog srpskog pivarskog društva.’’

Začetak pivarske industrijske u Beogradu vezuje se za 1872. godinu kada pančevački industri-jalac Ignjat Vajfert započinje gradnju prve parne pivare na tadašnjem ‘’Smutekovcu’’, današnjem ‘’Mostaru’’. Ona zvanično započinje sa proizvodnjom sledeće 1873. godine pod imenom ''Prva srpska parna pivara Đorđa Vajferta'', koji od te godine preuzima upravu nad njom.Tokom prvih godina rada pivara je mogla da proizvede 50 hiljada hektolitara godišnje, što je u to vreme bila značajna količina. Nakon završetka rata Vajfert najvećim delom koristi ratnu odštetu da obnovi, dodatno modernizuje i transformiše pivaru u akcionarsko društvo pod nazivom 'Prva srpska parna pivara Đorđe Vajfert A.D.'' Pivara je u međuratnom periodu mogla da proizvede godišnje i do 180.000 hl piva. Od 1947. godine do 13. januara 1963. godine pivara nastavlja rad kao javno preduzeće pod imenom  ''7. juli''.

Đоrđеvićеvu ''Malu pivaru'' оd ''Prvog srpskog pivarskog društvа'' u potpunosti 1888. godine preuzima firma ''Ignjat Bajloni i sinovi'' i do kraja 20. veka je modernizuje i prebacuje na parni pogon. Pivara je uspešno poslovala pоčеtkоm 20. vеkа  i jedno vreme bilа lidеr u prоdајi pivа u Bеоgrаdu i Srbiјi. Uspеšnо je rаdilа i tokom međuratnog perioda,a od 1947. do 1963. godine radi pod imenom ''Pivara Beograd''.

DANI VAJFERTA 12-13 JUN 2015, Pančevo

U okviru Dana Vajfesta u Pančevu u petak 12. i subotu 13. juna sa početkom u 16 časova u ulici Nikole Tesle održan je Sajam pivara i starih zanata. Pančevo je filmski studio na otvorenom; ovde su snimljeni „Skupljači perja“, „Kad budem mrtav i beo“, „Balkan ekspres“, „Maratonci trče počasni krug“,  „Ko to tamo peva“,  „Šešir profesora Vujića“, „Mama Lučija“, „Koriolan“... Mi smo danas tu da glumimo u jednom sasvim posebnom pivskom filmu. 

Najavljeno je više, ali sledeće pivare su se pojavile: Waifert (Pančevo), Georg W (Pančevo),  The Black Turtle (Beograd),   Krugher i Brent (Ritiševo), Medved (Valjevo) i  Vivo pivo (Jagodini). Gastronomska ponuda je bila adekvatna: domaći pekarski proizvodi, kobasice na roštilju, delikatesi sa Slaninijade, kokice, štrudla... 

Istorija pivovarstva u Pančevu, datira od trenutaka kada je Austrija 1716. godine od Turaka preuzela upravu nad Banatom. 12. januara 1722. godine, Abraham Kepiš iz Požuna dobio je, na osnovu ugovora sa Zemaljskom administracijom u Temišvaru licencu da otvori pivaru u Pančevu.  Radionica za proizvodnju piva bila je spremna da počne sa radom već 22. maja iste godine, a to što je tadašnji pojam pivara odgovarao dvema prostorijama u kojima se pivo kuvalo u buradima, ne utiče na činjenicu da se ova godina smatra godinom osnivanja preteče prvog industrijskog objekta u ovom delu sveta, do sada pogrešno nazivanom Balkan. Zakupci pivare su se smenjivali sve dok Sebastijan Kracajzen nije otkupio pivaru 1781. godine čime je ona postala privatno vlasništvo. Menjali su se i vlasnici sve do 1847. godine kada Ignac Hauzer prodaje pivaru Ignatu Vajfertu.  

Narednih sto godina (i neku više), koliko je pivara ostala u vlasništvu Vajfertovih bile su, sudeći po dostupnim izvorima, zlatan vek ove fabrike - preduzeće je neprestano raslo, razvijalo se, modernizovalo, osavremenjavalo, kvalitet piva se poboljšavao, prodajna mreža širila, što je značilo da je posao napredovao, pa je i profitna stopa skakala. Tokom 1865. godine Vajfertovi iznajmljuju postojeću pivaru u Beogradu, kako bi i tamo pokrenuli proizvodnju i izbegli troškove transporta i carine prilikom dovoženja pančevačkog piva za Beograd.

No, Pančevačka pivara nije imala samo privredni značaj - u sali su veoma često pančevačka humanitarna, ženska i umetnička društva, kao i druge organizacije, održavala dobrotvorne priredbe, sela, koncerte, pozorišne predstave i druge skupove, pa je Pivara imala i značajnu ulogu u međuratnom kulturnom životu ove varoši, kao jedno od najpopularnijih okupljališta Pančevaca. Nešto kao danas tržni centar Aviv Park.

Nakon Ignatove smrti brigu o preduzeću preuzimaju naslednici, međi kojima i veliki dobrotvor, guverner Narodne banke Kneževine Srbije i Kraljevine SHS, industrijalac i pionir modernog rudarstva u Srbiji, veliki majstor masonske lože "Jugoslavija", vrlo imućan i veoma ugledan čovek, Đorđe Vajfert. Rodio se u kući koja se nalazi u okviru kompleksa Stare pančevačke pivare, u današnjoj ulici Nikole Tesle, 15. jula 1850. godine. Kao mlad boravio u Vajenštefanu u Bavarskoj, i u najstarijoj pivari na svetu krao znanje. Godine 1872 završava tamo Veliku pivsku školu i vraća se da bi ocu, u Beogradu, na Topčiderskom brdu, pomogao u gradnji nove pivare. Ta parna pivara zvala se  "Smutekovac" i nalazila kod Mostarske petlje  i ona je sve do 1914. godine bila najveća i najmodernija u ovom delu Evrope.

Posle II svetskog rata Pančevačka pivara je nacionalizovana, no pivo se u njoj proizvodi sve do 1977. godine. Status kulturnog dobra dobija 1991. godine. Pančevačka pivara strada u požaru 2005. godine. Danas se u prostru Stare pančevčke pivare nalazi Muzej pivarstva Đorđe Vajfert : www.muzejpivarstvadjordjevajfert.com

 Jan Nepomuk, češki svetitelj i zaštitnika svih gradova na vodi, opet na zgradi Vajfertove pivare), gde je postavljen davne 1813.god.

I tako uz pivo dočekasmo i 21 čas, kada je na  Trgu Đorđa Vajferta nastupio Belgrade Dixieland Orchestra. Ali  moćna eskadrila komarica naterala nas je na panični beg do kola i nazad u Beograd.